I odmah prisili učenike da uđu u lađu i da se prebace prijeko dok on otpusti mnoštvo.
A pošto otpusti mnoštvo, uziđe na goru, nasamo, da se pomoli. Uvečer bijaše ondje sam.
Lađa se već mnogo stadija bila otisnula od kraja, šibana valovima. Bijaše protivan vjetar.
O četvrtoj noćnoj straži dođe on k njima hodeći po moru.
A učenici, ugledavši ga kako hodi po moru, prestrašeni rekoše: »Utvara!« I od straha kriknuše.
Isus im odmah progovori: »Hrabro samo! Ja sam! Ne bojte se!«
Petar prihvati i reče: »Gospodine, ako si ti, zapovjedi mi da dođem k tebi po vodi!« A on mu reče: »Dođi!«
I Petar siđe s lađe te, hodeći po vodi, pođe k Isusu.
Ali kad spazi vjetar, poplaši se, počne tonuti te krikne: »Gospodine, spasi me!«
Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i kaže mu: »Malovjerni, zašto si posumnjao?«
Kad uđoše u lađu, utihnu vjetar. A oni na lađi poklone mu se ničice govoreći: »Uistinu, ti si Sin Božji!«
